Sinopsis
Jedno od najboljih i najzaokruženijih dela Tekerijevih jeste njegov istorijski roman Henri Ezmond. On opisuje život i dela svoga junaka u vezi s engleskom istorijom; taj junak, pukovnik Ezmond, potomak je plemićke porodice Kaslvuda koji su se posle progonstva kralja Džejmsa II posvetili stvari Stjuarta. Život Henrija Ezmonda odvija se u toku čitave vladavine kraljice Ane. Tekeri nam prikazuje život na dvoru i u vojsci, ratove, književne kružoke Edisona i Stila. Ser Henri je pravi realistički tip koji stoji u centru događaja, i to događaja ne samo širokog istorijskog opsega već i porodičnog, ličnog života.
Roman je napisan u obliku memoara pukovnika Ezmonda koji saopštava deci svoje životno iskustvo. Posle burnog života u Evropi, Ezmond je zajedno sa ženom otišao u Ameriku gde je postao sopstvenik plantaže. Jezik je stilizovan u duhu epohe, što daje osobitu tačnost i istinitost pričanju. To je jedinstveno delo Tekerijevo u kome se satirične scene, sarkazam i piščeva razmišljanja povlače u drugi plan, a mesto njih imamo mirno prikazivanje realnog sveta. Istina, ser Ezmond takođe voli da razmišlja i da daje pouke, ali kod njega one izgledaju prirodne, jer izražavaju svakidašnju filozofiju i običaje epohe. Tekeri izvanredno koloritno i reljefno slika život toga vremena opisujući do najmanjih sitnica domaći život i odelo svojih junaka.
U romanu Henri Ezmond Tekeri je prvi put pokušao da stvori „harmoničan“ karakter koji bi bio iznad protivrečnosti buržoaskog društva. Tekeri stvara čitavu sudnicu i sudsku raspravu u svojim delima: on sam nagrađuje, sam kažnjava i meša se na svakom koraku u događaje u romanu. Moralu u praksi on dodaje teoriju morala. Čitave stranice posvećene su razmišljanjima o ljubavi, o taštini, o licemerstvu, jednom rečju – o svim vrlinama i o svim porocima.
